Na kraju svakog časa joge ljudi uglavnom izlaze punih pluća, izduženih tetiva, opuštenih mišića i sa novim elanom nastavljaju dalje u svoj dan ili odlaze da se spremaju opušteni za spavanje. Često mi se moji učenici zahvaljuju i govore kako im je čas prijao neverovatno i pričaju o tome kako su baš tako otpustili sav nagomilani stres koji ih je pritiskao tog dana i probudili novu energiju.
Joga ostavlja telo u opuštenom stanju i mnogi dođu na jogu da se “odmore” i oslobode stresa. Kroz jogu zaista možemo dublje da se povežemo sami sa sobom i naučimo da isključimo um koji neprestano brblja, otpustimo napete sadržaje iz mišića, ligamenata i tetiva, produbimo mobilnost, podstaknemo cirkulaciju i obavimo limfnu drenažu tela. Sve ovo utiče itekako na celokupnu duhovno-telesnu vezu.
Mnogi se međutim iznenade kada se susretnu sa neprijatnim osećajem koji je vrlo teško definisati nekad. Prva reakcija svakog čoveka na bilo kakvu vrstu stresa i neprijatnosti je da pobegne iz iste glavom bez obzira. Zatim dok svi oko tebe izgledaju mirno instruktor te podseća da dišeš duboko i da se prepustiš. Razmisljaš o tome kako to da osoba do tebe zajedno sa pola ljudi u prostoriji izgleda kao neko ko je u najvećem zenu dok bi ti najradije vrištao od neprijatnosti koje isplivavaju.
Najverovatnije ubrzo polako izlaziš iz asane i ubeđuješ sebe kako ti definitivno nisi za jogu i ne možeš prosto da dočekaš kraj časa. Nemaš ti tu fleksibilnost, mirnoću i tebi verovatno treba neka vreća da je izudaraš ili jedna poljana da se istrčiš i isprazniš. Misliš u sebi: Zašto li sam danas uopšte došao/la na jogu? Zapravo, tvoj rad upravo tu počinje.
Volela bih da raščlanim da postoje dve vrste bola u jogi. Jedan koji može da bude opasan i onaj iz kojeg zaista treba da izađes je oštar, probadajući bol koji izaziva osećaj pečenja ili probadanja. Telo nam na taj način poručuje da treba da izađemo iz određene poze ili da smo se previše “gurnuli” u nešto za šta nismo spremni. Volela bih da naglasim da ne može da dođe do ovog bola ako smo prisutni na času i slušamo instruktora koji nas podseća da poštujemo svoje granice.
Druga vrsta bola ili zapravo neprijatnosti je onaj osećaj koji izaziva vrtlog u duši i buru neprijatnih emocija. Mnogi od nas nisu ni svesni koliko nas naše telo odaje. Hodamo kroz život praveći se da smo jaki i snažni, da nas mnoge stvari ne povređuju i ne plaše. Kako sami ne možemo da obradimo emocije do kraja niti da se susretnemo sa njima i prođemo kroz njih, mi počinjemo da skladištimo razne sadržaje po delovima tela. Posle određenog vremena počinjemo da živimo u našem “oklopu” vrlo stegnuto zaboravljajući ko smo zapravo bili pre svega toga. Kako to izgleda živeti u slobodnom telu bez stega i disati duboko i slobodno?
Follow yovanulayoga on Instagram
Jedan poseban aspekt joge koji je za mene izdvaja od ostalih aktivnosti je ta sposobnost da se oslobodimo nastanjenog sadržaja u najdubljim i teško dosežnim mišićima i tetivama. Tokom drugih sportskih aktivnosti naši pokreti su uglavnom prilično eksplozivni i brzi i nigde nemamo priliku da se duže zadržimo u nekoj pozi. Iako se kroz takvo pražnjenje energije oslobađamo stresa iz većih mišićnih grupa i obnavljamo energiju, ne uspevamo da se rešimo dubljeg sadržaja.
Tek nakon otprilike 40 sekundi provedenih u jednoj pozi mišić zapravo počinje da se opušta i oslobađa. Ako sebi dopustimo da dišemo i oslušnemo svoje telo, skupimo hrabrost da prođemo kroz sadržaj koji nismo mogli u određenom trenutku da obradimo, tada otkrivamo da nam je telo mnogo fleksibilnije nego što smo bili ubeđeni da jeste. Nekada uspemo do kraja da otpustimo određenu stegu tokom jednog časa, a nekada nam treba neko duže vreme da se oslobodimo sadržaja.
Osećaji koji mogu da isplivaju tokom ovih neprijatnih momenata mogu biti nešto što ste skoro skladištili, a vrlo moguće je da će isplivati neki stari neprijatni osećaj za koji ste bili sigurni da je odavno iza vas. Baš tada je vreme da dišete, prođete iskreno kroz te osećaje, i otpustite ih. Stege su tu da nas nauče, zaštite i podsete na ono sto ne želimo.
Normalno je da ne želimo da budemo povređeni i uplašeni ponovo. Kada shvatimo funkciju tih stega vreme je i da ih zaista otpustimo. Vreme je da oprostimo drugima i sebi, što smo dozvolili da nam se to desi. Zavoleti svoje nesavršenosti istinski jeste jedan ozbiljan zadatak na putu da zavolimo i prihvatimo sebe do kraja.
Ovaj proces upoznavanja sebe i povezivanja sa sobom, kao i čišćenja raznih nepotrebnih stega koje nas usporavaju i koče u zivotu, zagađuju naše odnose i ne daju nam da se slobodno krećemo kao finalni rezultat može potpuno transformisati našu spoljašnost i unutrašnjost.
Želim vam da uz puno ljubavi i strpljenja prođete kroz ove neprijatne osećaje, da dišete duboko i otpustite sve ono što vam više ne služi u životu. Dopustite svom telu da vam kaže šta ima i bude vaš učitelj. Otkrijte kako izgleda živeti bez stega i disati slobodno.
Namasté
Autorica teksta: Jovana Vakić; yovanulayoga on Instragram
